Jedinstvena u Srbiji, specijalna bolnica „Čigota“ na Zlatiboru je ustanova za lečenje i rehabilitaciju bolesti štitaste žlezde, metabolizma (u prvom redu gojaznosti) i zglobno-koštano-mišićnog sistema. Sa svojim posebnim programom i sadržajima privlači pacijente ne samo iz Srbije nego iz čitavog regiona.
Kratki istorijat
Naime, prva ideja za izgradnju ovakve bolnice na Zlatiboru pojavila se još krajem XIX veka, realizacija ove ideje bila je moguća tek sredinom XX veka kada je osnovano „Specijalizovano lečilište za hipertireozu“ 1964. godine. Broj pacijenata je sve više rastao, pa je izgrađeno i otvoreno novo lečilište na lokaciji koja je nama danas poznata 1978. godine.
Naziv lečilišta je tada promenjen u „Zavod za prevenciju, lečenje, rehabilitaciju oboljenja štitaste žlezde“. Napredovanjem na polju lečenja štitaste žlezde, posebnim programima za svakog pacijenta, naporom i radom doktora 1997. godine lečilište je preraslo u „Institut za štitastu žlezdu i metabolizam“.
Površina čitavog instituta iznosi 16 500 m² i raspolaže sa 29 apartmana, 67 jednokrevetnih, 79 dvokrevetne, 9 trokrevetnih i jednom četvorokrevetnom sobom. Restoran instituta ima 420 mesta, a kongresna sala 265. Poret toga, u ponudi se nalaze i različiti restorani i terase, poslastičarnica, teretana, bazen, sauna, Beauty Čigota (saloni lepote, frizerski salon), više prodavnica, biblioteka…
Odeljenja specijalne bolnice „Čigota“
Pet odeljenja ove bolnice međusobno komuniciraju i sarađuju što omogućava pacijentima da dobiju tačnu dijagnozu i dobar tretman. Ta odeljenja su:
- interna medicina,
- nuklearna medicina,
- centar za prevenciju, lečenje i rehabilitaciju gojaznosti kod dece i adolescenata,
- fizikalna medicina i
- laboratorijska dijagnostika.
Stručnjaci na odeljenju interne medicine posvećeni su rehabilitaciji pacijenata koji su oboleli od štitaste žlezde i raznih drugih endokrinoloških bolesti. Doktori i medicinske sestre su na ovom odeljenju je dostupni pacijentima 24 časa.
Dijagnostika na odeljenju nuklearne medicine vrši se radioaktivnim izotopima. U pitanju je procedura u kojoj se mali broj radioaktivnih izotopa ubrizga u krv i širi kroz organizam. Radioiaktivni izotopi se skupljaju u nekim delovima organizma, što doktorima daje mogućnost da odrede dijagnozu. Iako je količina zračenja u dijagnostici radioizotopima izuzetno mala, ona ipak postoji. Mokrenjem se ogranizam prazni od radijacije, stoga se pacijentima preporučuje da pre, a i posle ovog procesa, piju dosta vode.
Odeljenje nuklearne medicine u ovoj bolnici se bavi dijagnostikom i pružanjem terapija za oboljenja štitaste žlezde, paraštitaste žlezde, pljuvačne žlezde, jetre, bubrega i lokomotornog sistema.
Centar za prevenciju, lečenja i rehabilitaciju gojaznosti ima zadatak da edukuje decu i tinejdžere o važnosti zdravih životnih navika. Ovaj centar čini skup stručnjaka nutricionista, psihologa, endokrinologa, fizioterapeuta, profesora fizičkog vaspitanja i medicinskih sestara. Zajedno, oni određuju način ishrane i obim fizičkih aktivnosti za svakog pacijenta.
Za decu i adolescente su osmislili program lečenja „Čigotica“ kome je cilj redukcija telesne težine uz različite fizičke aktivnosti (izleti, šetnje, vežbe) zajedno sa psihičkom podrškom i edukacijom.
Na odeljenju za fizikalnu medicinu i terapiju pacijentima se pruža određena terapija koja je u skladu sa njihovom dijagnozom. Fizikalne terapije koje pruža „Čigota“ su elektroterapija, magnetoterapija, termoterapija, sonoterapija, kineziterapija, mehanoterapija, hidroterapija i fototerapija.
Odeljenje za laboratorijsku dijagnostiku deo je odeljenja nuklearne medicine. Na ovom odeljenju se rade biohemijsko-hematološke i imunološke analize. Laboratorijski pregledi podrazumevaju osnovne biohemijske analize, analize sprovedene najmodernijim hematološkim analizatorom i automatskim imunološkim analizatorom.
Programi lečenja
Svaki pacijent odmah po prijemu biva pregledan i doktori mu određuju dijagnozu. Program se određuje prema dijagnozi, starosti i fizičkom stanju pacijenta i bazira se na dijetetskom tretmanu i programu fizičkih aktovnosti. Zajedničko delovanje ovih programa pokazali su se bitno delotvornijim u odnosu na tradicionalno lečenje medikamentima.
U Specijalnoj bolnici „Čigota“ insistira se na izuzetno zdravoj ishrani koja se sastoji iz pet obroka dnevno, od čega su tri glavna obroka i dve voćne užine. Dnevni unos kalorija je između 1000 i 1500, ali mogu postojati i odstupanja u zavisnosti od dijagnoze bolesnika.
Nutricionisti su se potrudili da sastave raznovrsne menije koje će pružiti dovoljno hranljivih materija pacijentima. Hrana je kvalitetna, ukusna i estetski privlačna, iako je niskokalorična, bez masnoća, soli i slatkiša.
Obroci se najviše baziraju na svežem voću i povrću, mlečnim proizvodima, integralnom hlebu i mladom domaćem (nesoljenom) siru. Na jelovniku nema nezdrave, pržene i pohovane hrane, meso se služi kuvano ili pečeno, nesoljeno ili vrlo malo začinjeno. Uz ručak i večeru se obavezno služi sveža salata.
Ovakva ishrana utiče na deficit masnog tkiva. Na radionicama koje drže nutricionisti, bolesnici mogu naučiti kako da poboljšaju svoje navike u ishrani i uvide gde su grešili u kombinovanju namirnica i koje namirnice je potrebno sasvim izbaciti.
Zajedno sa zdravom ishranom na „Čigoti“ je u fokusu i fizička aktivnost. Pacijenti su fizički aktivni od 3 do 4 sata svakog dana. Fizičke aktivnosti su pažljivo iskombinovane sa režimom ishrane i zajedno dovode do odličnih rezultata. Na „Čigoti“ fizičke ativnosti obuhvataju rekreativne šetnje (brzo hodanje), vežbe u sali i bazenu. Svaka od aktivnosti je pod kontrolom trenera i jedna aktivnost traje maskimalno 60 minuta.
Aktivnosti se najčešće obavljaju grupno, ali ukoliko neki pacijent zbog svog zdravstvenog stanja ili nekog drugog razloga ne može da prati ritam grupe, doktor i trener mogu odrediti individualni dnevni program treniranja.
Grupni trening se održava u tri grupe. Treću grupu čine stariji ljudi, gojazni ili oni u izuzetno lošoj kondiciji. Ti treninzi su nešto blaži u odnosu na druge dve, ali su ipak prilično efikasni. U drugu grupu spadaju oni koji su tek došli na program, srednje gojazni i oni sa srednjom kondicijom. Prva grupa čini ljude koji su na programu dve nedelje, kao i one sa manjim zdravstvenim problemima i one u odličnoj kondiciji.
Insistiranje na grupnim fizičkim aktivnostima je bitno i zbog psihe bolesnika. Naime, vežbanje u opuštenoj atmosferi poboljšva raspoloženje bolesnika i bitno utiče na razvoj njegove motivacije i upornost u vežbanju. Pacijenti često bodre jedni druge što rezultuje ne samo boljem fizičkom zdravlju, nego i širenjem kruga prijatelja.
Psihološke radionice su, takođe, deo programa Specijalne bolnice „Čigota“. Razna predavanja usmerena na problem gojaznosti i bolesti štitaste žlezde, kao i razgovori sa psiholozima čine bitan deo boravka i omogućavaju da navike stečene na ovom institutu postanu životne navike pacijenata. Predavanja mogu pružiti i nova saznanja i omogućiti da pacijenti bolje razumeju svoju bolest što je prvi korak ka ozdravljenju.
Svake dve nedelje internisti na „Čigoti“ govore o bolestima štitaste žlezde, a nakon predavanja bolesnici imaju prilike da postavljaju pitanja internisti i otklone sve moguće nedoumice u vezi sa svojom bolešću.
Najveći cilj ovog instituta nije trenutno mršavljenje, kao što neki pogrešno smatraju, nego pre svega da kroz ovaj program ostvare uticaj na ljude da prisvoje zdrav stil života kao bitan deo lične sreće i ispunjenosti. Mršavljenje, kondicija i bolje zdravlje treba da budu samo posledica ovakvog novog načina razmišljanja.
Specijalna bolnica „Čigota“ je jedan od razloga velike posećenosti planine Zlatibor. Sam boravak na ovom mestu će vas potpuno opustiti i okrepiti. Ukoliko ste zainteresovani da posetite Zlatibor, raspitajte se o uslugama i cenama apartmana detaljno ovde.
