Parodontopatija je jedna od najraspotrostranjenijih bolesti usne duplje, uz karijes i gingivitis, i predstavlja skup bolesti potpornog aparata zuba.
Definiše se kao parodontalna bolest ili progresivno i degenerativno oboljenje potpornog aparata zuba, odnosno parodoncijuma (tkiva koja okružuju zub i pružaju potporu). Razlikujemo je od gingvitisa po tome što parodontopatija zahvata čitav potporni aparat zuba, dok kod oboljenja gingvitisa oboljevaju samo desni. Ukoliko se gingvitis ne leči dolazi do parodontopatije, a zatim i do oštećenja i uništavanja potpornog tkiva, povlačenja i slabljenja vilice i na kraju gubitka zuba. Zbog toga sve počinje od desni – zdrave desni su preduslov za zdrave zube.
Parodontopatija je najčešći uzrok gubljenja zuba kod ljudi posle 45.godine, ali iznenađujuća je činjenica da se ovakvo oboljenje može javiti i kod dece, zbog čega je veoma važno decu rano podučavati kako se peru zubi i navikavati na redovno pranje zuba, što oni uglavnom ne vole i izbegavaju.
Parodontopatija ima nekoliko faza tj. nivoa bolesti. Ono što izaziva ovo oboljenje jeste zubni plak, tj. naslage na zubima koje čine mikroorganizmi. Parodontopatija upravo nastaje kada dođe do razvijanja određenih supstanci koje su štetne (zubni plak, kamenac, parodontni džep), a naročito oštećuju viličnu kost i ligamente oko zuba. Kada se pojava zubnog plaka nađe u kombinaciji sa lošim životnim navikama ljudi i ostalim faktorima koje ćemo navesti u nastavku teksta, pojava parodontopatije je neizbežna.
Prevencija parodontopatije
Najvažnije je prati zube dovoljno često i dovoljno dugo. Preporučuje se pranje zuba posle svakog obroka. Ukoliko niste u mogućnosti, preporučljivo je da perete zube najmanje dva puta dnevno, najbolje ujutru i uveče u trajanju od 3 minuta, a da posle obroka, makar vodom ili sodom bikarbonom rastvorenoj u vodi isperete dobro usta.
Zube treba prati onako kako su nas učili u školama: pokretima kako kiša pada i kako trava raste. Obavezno je pranje jezika kao i griznih površina. Na taj način daleko smanjujete pojavu kamenca ili zubnog plaka, takođe uklanjate ostatke hrane koja se glavi među zubima, a onda truli i stvara neprijatan zadah. Svemu ovome treba priključiti upotrebu konca za zube i raznih sredstava za ispiranje usta.
Pored lične higijene, treba voditi računa kako se žvaće hrana – ne bi trebalo da žvaćete samo na jednoj strani. Zatim, vodite računa o ishrani i smanjite cigarete koliko možete ukoliko ste pušač. Dobrom ishranom možete obezbediti dobro zdravlje svojih zuba. Hrana koja je bogata proteinima, mineralima i vitaminima treba biti pravi izbor za sve. A da biste održavali zdravlje svojih zuba jedite onu hranu koja je bogata vitaminima C, E i B, fosforom i kalcijumom, naročito su dobre jabuke, jogurt i mleko. Ovi nutrijenti jačaju otpornost zuba. Trudite se da smanjite unos slatkiša, pogotovo bombona, karamela i čokolada.
Redovna poseta stomatologu i uklanjanje kamenca, uz navedene mere prevencije smanjuje, odnosno onemogućava pojavu parodontopatije.
Najčešći uzroci i siptomi
Postoje četiri faze razvoja parodontopatije, ali da pre toga izdvojimo koji su najčešćo uzroci i simptomi parodontopatije.
Najčešći faktori koji dovode do parodontalne bolesti su:
- Nedovoljna briga o oralnoj higijeni (neredovno pranje zuba, jezika i ispiranja usta);
- Korišćenje lekova koji smanjuju lučenje pljuvačke;
- Upotreba cigareta i drugih narkotika;
- Loša i nezdrava ishrana;
- Loš protetski rad;
- Dijabetes;
- Pad imuniteta i pojačano stresiranje;
- Genetika i anomalije oblika i položaja zuba.
A najčešći simptomi su:
- Loš zadah i neugodan ukus u ustima;
- Osećaj stranog tela;
- Crvenilo, otok i krvarenje desni;
- Klaćenje zuba;
- Povlačenje desni i ispadanje zuba;
- Pojava parodontnih džepova i gnoj u takvim udubljenjima.
Faze razvoja oboljenja
Na početku, u prvoj fazi, zahvaćene su samo desni (upala desni – gingivitis), koje su u tom periodu iritirane, crvene i dolazi do otoka zajedno sa krvarenjem. Ali, to se dešava samo kada bivaju isprovocirane, najčešće pranjem zuba. Takođe, može se javiti osećaj stranog tela između zuba, osećaj peckanja ili trenja. Simptomi se često ne mogu primetiti, jer nekada ne dolazi do učestalog već povremenog krvarenja, što navodi ljude da je u pitanju neka trenutna iritacija, ali svako krvarenje jeste znak da se mora posetiti stomatolog.
Posledice vremenom mogu biti ozbiljnije i bolne, odnosno da u neko vreme dođe do potpunog oštećenja desni i ispadanja zuba. Kada su ovi simptomi u pitanju, terapija će podrazumevati uklanjanje zubnog plaka i kamenca.
U drugoj fazi, simptomi su slični kao i kod prve faze, s tim što je osećaj peckanja desni učestaliji i u intezitetu jači. U drugoj fazi se takođe javlja pojava parodontalnih džepova, koji označavaju patološku promenu u vidu produbljivanja prostora između zuba i korena. Specifično je to što takvo udubljenje ima oblik džepa, zbog čega dobijaju i to ime. Još uvek se ovakvi simptomi smatraju početnom fazom, tako da brzo javljanje stomatologu može sprečiti parodontopatiju u pravom smislu. I ovde se radi uklanjanje kamenca i plaka, a pacijentima se savetuje ozbiljnija oralna higijena.
U trećoj fazi je parodontopatija napredovala, tako da simptomi postaju izraženi, a terapija nešto teža. U ovoj fazi dolazi do povlačenja desni, zubi gube svoju potporu, tako da koren zuba postane udarna meta mnogim infekcijama. Lečenje je moguće samo hirurškom intervencijom.
U četvrtoj fazi koja je krajnja, vilica se drastično povlači što dovodi do ispadanja zuba. Pacijentu može pomoći samo protetska nega. Parodontopatija se ne može u potpunosti izlečiti, ali se njeni simptomi i posledice mogu ublažiti. Vrlo je retko, ali ne i nemoguće obnavljanje oštećenih vlakana i kostiju. Lečenje podrazumeva sprečavanje daljeg oštećenja potpornog aparata zuba.
Lečenje parodontopatije
Napomenuli smo već da se parodontopatija ne može u potpunosti izlečiti, što je čini progresivnim oboljenjem, ali da se može zaustaviti dalji razvoj oboljenja. Lečenje može biti hirurško, konzervativno, protetsko ili kombinovano.
U prvoj i drugoj fazi intervencija je jednostavna, koristi se specijalizovani aparat koji ultrazvučnim vibracijama razbija kamenac i zubni plak, posle toga ostaje jedino poliranje zuba četkicom i pastom sa visokim procentom fluora. U trećoj i četvrtoj fazi lečenje je otežano i zahteva hirurške intervencije. Prva je kiretaža parodontalnog džepa kada se odstranjuju sva patološki izmenjena tkiva parodoncijuma i tkiva gingive. Druga je režanj operacija kada se pravi rez na gingivi, nakon čega se gingiva odiže u obliku režnja i na taj način omogućava potpun pristup parodontalnom džepu kako bi se uspešno odstranilo patološki izmenjeno tkivo.
