Konsekutivna oboljenja: Kako bolesti zuba ugrožavaju druge organe

Nedovoljna posvećenost zdravlju zuba može imati opasne posledice po ceo ljudski organizam. Neka žarišta u usnoj duplji koja izazivaju bolesti zuba i desni, mogu da budu uzročnici tzv. konsekutivnih oboljenja. Upale u usnoj duplji pogoduju razvoju toksičnih mikroorganizama koji lako prodiru u krv. Dolazi do širenja infekcije, i ona putem krvi zahvata ostale organe, uzrokujući razna kožna, očna, kardiovaskularna, gastrointestinalna, reumatska, čak i neka nervna oboljenja.

Šta su oralna žarišta?

Dentalni plak je pravi rudnik patogenih bakterija, uglavnom onih iz grupe strepto i stafilokoka. Ako je zub oštećen karijesom, ove bakterije lako prodiru do vrha korena zuba, i tamo izazivaju infekciju. Bakterije se tu razvijaju i razmonožavaju i dovode do ograničenih oštećenja vilične kosti. Ovi ograničeni patološki procesi u viličnoj kosti nazivaju se oralna žarišta ili fokus.

Najčešće je reč o blagim hroničnim infekcijama koje imaju specifičnu simptomatologiju, bez teških subjektivnih tegoba.

Žarišta u usnoj duplji takođe mogu da nastanu usled infekcije korenskog kanala zuba, prisustva stranog tela u tkivu, zaostalih korenova i parčića zuba, kao i zbog paradontopatije.

Šta su konsekulativna oboljenja

Iz žarišta u usnoj diplji bakterije dospevaju u krvotok i limfne sudove i odatle se transportuju do raznih udaljenih organa, gde izazivaju infekciju, tj. konsekulativno obolljenje. Konsekulativna oboljenja su ona čiji je uzrok neki agens iz fokusa (oralnog žarišta). U štetne agense ubrajaju se mikroorganizmi i toksini koje oni ispuštaju, kao i materije koje se oslobađaju prilikom raspadanja bakterija. Te materije deluju kao alergeni, izazivajući alergijeske reakcije u raznim regijama organizma.

Najčešći zdravstveni problemi koji nastaju kao posledica konsekulativnih oboljenja

• Kožne bolesti (urtikarija, ekcem, ćelavost);
• Očne bolesti (konjuktivitis, keratitis, a u nekim slučajevima čak i glaukom);
• Bolesti organa za disanje (bronhijalna astma, alergijiski rinitis);
• Digestivne bolesti (gastritis, enteritis);
• Kardiovaskularna oboljenja (funkcionalni poremećaji, upala srčanog mišića, zapaljenje srčanih zalizaka, a takođe nastaju i naslage na zidovima krvnih sudova koje mogu da dovedu do ateroskleroze) ;
• Neke bubrežne upale;
• Oralna žarišta su jako opasna u trudnoći, jer putem krvi mogu da prođu kroz placentu i da ugroze plod. Zato trudince moraju da posvete posebnu pažnju oralnom zdravlju, jer u suprotnom rizikuju prevremen porođaj;
• Bakterije iz fokusa mogu preko krvi da stignu i do zglobova, kostiju, mišića i ligamenata, usled čega mogu da se jave reumatoidni artritis, spondiloza i sl. reumatske bolesti.

Prevencija konsekutivnih oboljenja – eliminisanje žarišta

Kao što smo već napomenuli, infektivna oralna žarišta nastaju kao posledica raznih bolesti zuba i desni. To su najčešće:

Zubi zahvaćeni karijesom

Karijes je najčešće oboljenje zuba i potrebno je hitno lečiti svaki zub koji je zahvećen karijesom, jer u suprotnom mogu da nastanu razne infekcije. Prevencija karijesa ima ključnu ulogu u borbi protiv žarišta u usnoj duplji i konsekutivnih oboljenja. To podrazumeva pravilnu oralnu higijenu, pravilnu ishranu, lečenje zuba zahvaćenih karijesom, i naravno, redovne odlaske na stomatološke preglede.

Impaktirani (neizrasli) umnjaci

Neiznikli umnjaci predstavljaju komplikovan, ali zahvljujući savremenim stomatološkim metodama, lako rešiv problem. Kompleksnost se ogleda u tome što je klinička slika raznolika. Naime, kod imkatiranih umnjaka moguće su različite komplikacije, što zavisi od njihovog položaja – neizrasli umnjak iznad i oko koga se stvara cista, samo delimično iznikli umnjak, dislocirani umnjaci, iznikli umnjaci koji dovode do parafunkcije ugriza, umnjaci koji nepravilno rastu i smetaju iz ortodontnih razloga (potiskuju druge zube i oštećuju ih).

Odluku o terapiji donose stomatolog i ortodnot, a najčešće je potrebno hirurško vađenje umnjaka u Beogradu, ili drugom gradu Srbije.

Paradontopatija

Još jedan izazivač oranlih fokusa je paradentoza (paradontopatija). Lečenje paradentoze  može da bude veoma komplikovano, ali je obavezno kako bi se bolest držala pod kontrolom i zaustavio njen dalji napredak. S obzirom da je proces lečenja komplikovan i trajan, puno pažnje treba posvetiti preventivnim merama. U prevenciji paradontopatije veliku ulogu ima besprekorna higijena i nega zuba i desni, kao i odgovarajuća ishrana i zdrave životne navike.

Raspadnuti ostaci zuba

Raspadnute ostatke zuba ili zubnog korena potrebno je što hitnije odstraniti.

Lečenje konsekutivnih oboljenja

Ako postoje žairšta, bez obzira da li su trenutno aktivna ili miruju, nepohodno je njihovo suzbijanje. Čak i u slučaju neaktivnih žarišta i nepostojanja bilo kakvih simptoma, rizik od njihovog aktiviranja uvek je prisutan. Prilikom sanacije žarišta, potrebno je strogo voditi računa da se stomatološke intervencije, a posebno vađenje zuba, ne sprovode  u akutnoj fazi konsekutivnog oboljenja.

Najpre je potrebno ublažiti simptome, a to se čini primenjivanjem dijete i odgovarajućom simptomatskom terapijom medikamentima. Tek nakon primene terapije i ublažavanja  simptoma, pristupa se eliminaciji žarišta, tj. vađenju ili lečenju zuba.

Kako prepoznati žarišta u usnoj duplji

Oralna žarišta identifikuju se na stomatološkom pregledu, pri čemu stomatolog primenjuje razne dijagnostičke metode:

Prikupljanje informacija od pacijenta

U međusobnom razgovoru stomatolog saznaje da li su kod pacijenta prisutne određene promene koje ukazuju na postojanje žarišta u usnoj duplji. Najčešći simptomi su vrtoglavica, pospanost ili nesanica, konstantno osećanje umora, dugotrajne jake glavobolje, nervoza, rasejanost i loša koncentracija, srčana aritmija, neredovna stolica, dijareja, loš apetit, blago povišena telesna temperatura koja pri većem fizičkom naporu nastavlja da raste i dr.

Laboratorijske analize

Zatim se rade laboratorijske analize krvi. Ako postoje žarišta, rezultati analize krvi će jasno ukazati na promenjene vrednosti leukocita, a ubrzana sedimentacija ukazuje na prisustvo upalnog procesa.

Stomatološki pregled

Kompletan stomatološki pregled, od inspekcije, palpacije, perkusije, preko ispitivanja vitaliteta zuba i pregleda paradoncijuma, pa sve do snimanja zuba i vilice na rendgenu.