Humani papiloma virus (HPV) je uzročnik različitih zdravstvenih problema i tegoba, među kojima su i genitalne bradavice i karcinomi. Ako ste čitali ili slušali o HPV-u, velike su šanse da ste zapamtili informaciju kako je vodeći uzrok raka grlića materice.
Međutim, kao seksualno aktivne odrasle osobe trebalo bi da znate mnogo više o ovim virusima i da se edukujete o uobičajenim polno prenosivim bolestima kako biste mogli da prepoznate simptome, blagovremeno se obratite lekaru za terapiju i naravno, preduzmete sve potrebne mere prevencije.
Prioritet za održavanje zdravlja i blagostanja svake seksualno aktivne osobe treba da budu preventivni pregledi, korišćenje zaštite i redovna testiranja. U sledećem tekstu pročitajte više o HPV virusima, simptomima infekcije i svim mogućim posledicama.
Šta je HPV i koji su simptomi infekcije?
HPV je skraćenica za humani papiloma virus, koji se širi seksualnim kontaktom (vaginalnim, analnim i oralnim seksom), zbog kontakta “koža na kožu”, a ne razmenom tečnosti. Skoro svaki seksualno aktivni muškarac i žena dobiće virus u nekom trenutku svog života. Ako se zarazite HPV-om, najverovatnije nećete osetiti nikakve simptome. Virus ponekad može izazvati genitalne bradavice ili, u retkim slučajevima, bradavice u grlu.
Kako se HPV dijagnostikuje i leči?
Pošto obično nema simptoma povezanih sa virusom, većina ljudi nikada ne zna da ima HPV. Međutim, postoje određene analize koje mogu ukazati na probleme. Za žene, rutinski Papanikolau test je jedna od metoda. Ukoliko pokaže abnormalne rezultate, to je signal da postoji eventualna HPV infekcija u organizmu. Ako vaš Papa test ima neke nepravilnosti, ginekolog će verovatno uraditi naknadni Papa test i HPV tipizacija, tj. da se uzme bris cervikalne sluznice.
Humano papiloma virusi se dele u tri grupe, pa govorimo o virusima niskog, srednjeg i visokog rizika.
- HPV niskog rizika (HPV 6, 11, 40, 43, 44, 54, 70) izazivaju dobroćudne promene – uglavnom kondilome, tj. genitalne bradavice
- HPV srednjeg rizika (HPV 31, 33, 35, 39, 51, 52) izazivaju cervikalnu intraepitelnu neoplaziju, u pitanju su premaligne promene
- HPV visokog rizika (HPV 16, 18, 45, 56, 58, 59, 68, 73, 82) izazivaju kancerogene promene i invazivni rak grlića materice
Pored brisa cervikalne sluzice, za analizu se može uzeti i uretralni bris i urin. Rezultati testiranja su uglavnom gotovi u roku od dva do tri dana.
U većini slučajeva, vaše telo će se očistiti od HPV-a u roku od dve godine od inficiranja. Važno je znati, iako ne postoji lek za sam virus, simptomi i zdravstveni problemi koji su posledica HPV-a mogu se lečiti. Genitalne bradavice, odnosno kondilomi mogu se sanirati u ordinaciji ili prepisanim lekovima.
Čak i u ozbiljnim slučajevima kada lekar primeti da je HPV izazvao prekancerozne promene na ćelijama grlića materice, može se preduzeti nekoliko koraka. Kod osoba pozitivnih na visokorizični soj HPV-a, ginekolog će verovatno obaviti kolposkopiju, odnosno biopsiju grlića materice. Test se radi da bi se proverilo postoje li znaci tumora. Ako se pronađu, prekancerozne ćelije se mogu ukloniti iz grlića materice. Dakle, preventivnim i rutinskim pregledom i analizama, može se identifikovati prekancer grlića materice i lečiti pre nego što se razvije u rak.
Može li se sprečiti infekcija HPV-om?
Poznato je da je infekcija HPV-om jedna od najčešćih i da su velike šanse da će bar jednom u životu svake seksualno aktivne osobe doći do zaraze. Međutim, postoje izvesne mere prevencije koje možete uvek sprovoditi kako biste se maksimalno zaštitili i sprečili probleme ove vrste.
Možete se zaštititi od HPV-a korišćenjem kondoma tokom seksualne aktivnosti. Takođe, jedna od novijih metoda na našim prostorima poslednjih godina jeste HPV vakcinacija. Preporuka zdravstvenih stručnjaka iz celog sveta je da se vakcinišu sve devojčice, odnosno devojke i mladići starosti od 11 do 26 godina kako bi smanjili rizik od zaraze virusom. Iako se ova polno prenosiva infekcija ne širi telesnim tečnostima, kondomi takođe mogu da smanje šanse za dobijanje HPV-a, tako što će obezbediti znatnu pokrivenost tokom kontakta koža na kožu.
Određeni tipovi HPV-a povezani su sa rakom grlića materice
Iako postoji više od 100 tipova HPV-a, samo desetak njih je povezano sa kancerogenim bolestima grlića materice. Zapravo, 70% svih bolesti grlića materica izazivaju dva tipa HPV-a, HPV 16 i HPV 18. Genitalne bradavice su oblik HPV infekcije niskog rizika i ne izazivaju rak.
Lekari prate HPV pomoću Papa testova, gde traže traže abnormalne ćelije grlića materice koje se nazivaju lezije. Lezije niskog stepena su blago abnormalne promene, koje često se nestanu same od sebe i ne smatraju se prekanceroznim.
Svi karcinomi grlića materice nastaju od nelečenih lezija visokog stepena, koje sadrže prekancerozne ćelije. Kod žena koje imaju jak imunitet, obično je potrebno oko 10 do 15 godina da se rak grlića materice razvije iz lezije visokog stepena. Ipak, ne postaju sve lezije rak, jer ih nekad imuni sistem osobe može eliminisati.
Iako HPV izaziva rak grlića materice, rizik od razvoja kancera od virusa je i dalje prilično nizak. Za 90% žena sa HPV-om, stanje će se rešiti samo od sebe u roku od dve godine. Samo mali broj žena koje imaju jedan od sojeva HPV-a koji izazivaju rak grlića materice će ikada zaista razviti bolest. Češći ishod HPV infekcije biće tzv. cervikalna displazija, gde se promene ćelija javljaju u grliću materice na otvoru u matericu.
HPV vakcina
Uprkos tome što je naučno dokazano da je HPV vakcina bezbedna i da može da spreči karcinome povezane sa humano papiloma virusom, u svetu (pa i kod nas) postoji mnogo kontroverzi oko ove metode. Najmanje 20% karcinoma je uzrokovano specifičnom infekcijom, što implicira da bi bilo moguće sprečiti ili lečiti bolest pomažući imunološkom sistemu da prepozna infekciju. Jedan od načina za to je svakako preventivna vakcinacija. Vakcina protiv HPV-a je u upotrebi skoro 20 godina (od 2006. godine), kada je registrovana i u Srbiji. Reč je o vakcini proizvedenoj rekombinatnom DNK tehnologijom koja ne može da izazove infekciju, već je visokoimunogena, što znači da podstiče stvaranje visokog titra nautrališućih antigena. Važno je reći da preventivna HPV vakcina nema terapeutsko dejstvo, tj. da ne se ne može koristiti kao terapija u lečenju već postojeće infekcije i bolesti. Nije poznato koliko dugo traju efekti zaštite vakcine, ali su prethodna istraživanja za sada pokazala da je reč o periodu od 10 godina.
Na kraju, važno je razumeti sve faktore rizika, te u skladu sa tim sprovesti potrebne mere zaštite. Konsultujte se sa svojim ginekologom i obavite sva potrebna testiranja kako biste blagoremeno otkrili HPV i sačuvali reproduktivno zdravlje na optimalnom nivou.
