Категорија: Pedijatrija

Gojaznost je ozbiljno zdravstveno stanje koje je osim odraslih pogađa i decu i adolescente. Nažalost, sve češće se kod gojazne dece dijagnostikuje niz zdravstvenih stanja koja su se ranije javljala gotovo isključivo kod odraslih osoba. 

Neke od komplikacija vezanih za gojaznost mogu se ispoljiti odmah, ali i kasnije, u starijoj životnoj dobi. Pre svega, tu se misli na koronarne bolesti srca i kardiovaskularnog sistema, dijabetes, masnu jetru, ali isto tako kod mnogih pacijenata javljaju se i društveni i emocionalni problemi. Zato je jako važno ozbiljno shvatiti posledice koje kod mališana može izazvati gojaznosti i uložiti trud da se ona prevenira.  

Faktori rizika od pojave gojaznosti su brojni baš kao i posledice ovog stanja. Šta je uzrok prekomernoj težini, kako prepoznati gojaznost kod dece i boriti se protiv nje – pročitajte u tekstu koji je pred vama.

Kako prepoznati gojaznost i kada posetiti pedijatra? 

Prvo što roditelji treba da imaju na umu je da nisu sva deca koja imaju više kilograma u odnosu na svoje vršnjake gojazna. Jednostavno mogu biti krupnija jer im je takva genetika ili su počeli ranije da se razvijaju od svojih vršnjaka. To znači da se može dogoditi da roditelji pogreše ako samo na osnovu izgleda zaključite da je vaše dete gojazno. 

Indeks telesne mase (BMI) jeste opšteprihvaćena mera koja nam sa sigurnošću može pokazati da li je dete gojazno. Pedijatar takođe može koristiti i druge metode koji daju odgovor na pitanje da li dete ima problema sa prekomernom težinom, poput grafikona rasta.

Zabrinuti ste da vaše dete ima previše kilograma? U tom slučaju najbolje je da što pre porazgovarate sa pedijatrom. On će uzeti u obzir rast deteta, porodičnu genetiku i indeks telesne mase i na osnovu tih parametara utvrditi da li je u pitanju gojaznost. Ukoliko se dete žali i na bolove u grudima, otežano disanje ili ako se lako zamara, pedijatar će predložiti i specijalistički pregled kardiologa. 

U slučaju da vam je potreban dečiji kardiolog u Nišu, možete zakazati pregled za svoje dete u pedijatrijskoj ordinaciji Aja Medika. Preglede možete zakazati i u drugim ordinacijama u svakom većem gradu u Srbiji. Važno je da reagujete brzo. Ne zanemarujte simptome bolesti čiji je uzočnik gojaznost, već odmah potražite mišljenje i pomoć lekara!  

Faktori rizika 

Životni stil, odnosno premalo aktivnosti i previše kalorija su svakako glavni faktori koji doprinose gojaznosti kod dece. Pored njih, tu su i genetski i hormonski faktori. Nije redak ni slučaj gde je udruženo više faktora, čime se značajno povećava rizik da dete postane gojazno.

Ishrana kao glavni faktor rizika

Redovno konzumiranje visokokaloričnih, nezdravih namirnica poput brze hrane sa kioska, peciva ili grickalica najkraći je put koji vodi u gojaznost deteta. Sva ova hrana sadrži previše kalorija, nezdravih masti i ugljenih hidrata. Dnevne potrebe deteta su često znatno manje od broja kalorija koje unese u samo jednom obroku. Slatkiši, dezerti i gazirana pića takođe mogu biti uzrok debljanja, a sve je više dokaza da su i prirodni sokovi sa šećerom uzrok gojaznosti. Pa ako vaše dete ima problem sa viškom kilograma, da bi smršalo ne činite grešku dozvoljavajući mu da se nezdravo hrani.

Nedostatak fizičke aktivnosti

Deca koja nisu dovoljno fizički aktivna češće dobijaju na težini jer jednostavno ne troše dovoljno energije i ne sagorevaju dovoljan broj kalorija koje unesu u organizam tokom dana. Previše vremena provode sedeći ili ležeći, igrajući video igrice, gledajući u mobilne telefone ili TV, što je razvojem modernih tehnologija postao ogroman problem i pravi okidač za nagli porast broja gojazne dece u svetu. 

Osim toga, ne treba zanemariti ni činjenicu da se na televiziji i na društvenim mrežama često vrte reklame koje propagiraju nezdravu hranu. 

Nasledni faktor

Ukoliko neki član detetove porodice već ima problem sa prekomernom težinom, onda je i kod deteta povećan rizik od gojaznosti. Još ako pored genetskog potencijala dete konzumira visokokaloričnu hranu, rizik raste. Nasledni faktor zajedno sa kaloričnom i nezdravom hranom i nedovoljnom aktivnošću gotovo bez izuzetka vodi u gojaznost.

Psihološki i socio-ekonomski faktor

Lični stres, stres izazvan porodičnim odnosima ili zdravstvenim stanjem nekog od članova porodice još jedan je od faktora koji povećavaju rizik od gojaznosti kod dece. Što su deca starija taj rizik može biti izraženiji. U stresnim situacijama neka deca se često prejedaju jer u tome vide najlakši način da se nose sa problemima i emocijama. Tada počinju da se debljaju.

Socio-ekonomski faktori takođe mogu uticati na gojaznost kod dece. U sredinama gde nema dovoljno svesti o zdravoj ishrani i gde se kupuje nezdrava, često jeftinija hrana, sigurno je da je i rizik od gojaznosti povećan.  

Komplikacije izazvane gojaznošću

Gojaznost kod dece može izazvati brojne zdravstvene komplikacije. One mogu biti fizičke prirode, poput bolova u zglobovima ili problema sa disanjem i srcem, ali isto tako mogu biti i emocionalnog karaktera. Neka deca postaju depresivna ili povučena u sebe usled omalovažavanja i zadirkivanja od strane vršnjaka. U svakom slučaju, bilo da je reč o fizičkom ili mentalnom zdravlju, sve ovo treba shvatiti veoma ozbiljno.

Bolovi u zglobovima

Bolovi u zglobovima direktna su posledica prekomerne težine, odnosno pritiska koje zglobovi trpe. Zglobovi dece su još uvek nedovoljno razvijeni i ne mogu da podnesu veću količinu opterećenja od normalne telesne težine. Osim zglobova, prevelika težina ugrožava i kukove, kičmeni stub, kolena i leđa. 

Dijabeter tipa 2

Gojaznost i sedalni način života povećavaju rizik od dijabetesa tipa 2. Ovaj tip dijabetesa se najčešće javlja kod starijih osoba, nešto ređe kod ljudi u srednjim godinama. Međutim, sve je više mladih, pa i dece koja oboljevanju od ove hronične bolesti. Osim genetskih predispozicija, jedan od glavnih uzročnika dijabetesa 2 kod dece je upravo gojaznost. 

Rano dijagnostikovanje i lečenje može u mnogome doprineti da se dete dobro nosi sa dijabetesom.

Visok holesterol, krvni pritisak i srčana oboljenja

Loša i nezdrava ishrana, posebno takozvanom brzom hranom, može dovesti do toga da kod gojaznog deteta skoči nivo lošeg holesterola u krvi, a neka deca čak imaju problema sa visokim krvnim pritiskom. Nije mali ni broj dece kod koje su ova dva stanja udružena. 

To dalje može doprineti stvaranju plaka (mešavina masti, kalcijuma, holesterola i ćelijskog otpada) na zidovima arterija, sužavanja i stvrdnjavanja krvnih sudova. U kasnijim godinama života to znači povećani rizik od srčanog ili moždanog udara, dva teška i životno ugrožavajuća zdravstvena stanja.

Problemi sa disanjem

Astma se javlja usled osetljivosti organizma na respiratorne alergene i to najčešće u najranijem uzrastu. Međutim, statistički gledano, astma je daleko zastupljenija kod dece koja imaju problem sa viškom kilograma. Kod gojazne dece je takođe povećana verovatnoća od opstruktivne apneje u snu, potencijalno veoma opasan poremećaj povremenog prekida disanja tokom sna. 

Nealkoholna masna jetra

Ovo je jedini od poremećaja koje smo naveli a da obično ne daje nikakve simptome. Jednostavno se usled nepravilne ishrane, stresa i drugih faktora rizika skupljaju masne naslage na jetri, što otežava rad ovog jako važnog organa. Ovo stanje, ako je dugotrajno, može dovesti do stvaranja cisti i oštećna jetre.

Društvene i emocionalne komplikacije

Najzad,  gojaznost može izazvati i društvene i emocionalne probleme kod dece. Deca koja su gojazna često su predmet podsmeha, zadirkivanja ili čak maltretiranja od strane svojih vršnjaka. Takvi odnosi dovode do gubitka samopoštovanja i povećanog rizika od depresije ili anksioznosti. 

Gojaznost kod dece je postao ozbiljan društveni problem podjednako izražen u svim, pre svega razvijenim zemljama sveta. Brojni su faktori rizika koji mogu izazvati gojaznost ali su isto tako brojne i posledice, odnosno komplikacije sa kojima se deca mogu suočiti. Zato je najvažnija prevencija. Tu veliku ulogu imaju roditelji, koji treba da budu dobar primer svojoj deci. Ali i da postave granice.

Ograničite deci grickalice i nezdravu masnu hranu a ponudite im zdrave obroke, bogate esencijalnim nutrijentima, vitaminima i mineralima nepohodnim za pravilan rast i razvoj. Ne dozvolite im da budu lenji, motivišite ih da budu fizički aktivni i da se bave nekim sportom, i naravno naučite ih da na vreme idu na spavanje kako bi imalo dovoljno vremena za kvalitetan san. To znači da u svom krevetu budue idu do 22 sata ili ranije, ako su u pitanju manja deca, i da spavaju barem 10 sati dnevno. 

Da li se slažete sa onom čuvenom narodnom izrekom: malo dete – mala briga, veliko dete – velika briga? Roditelji veće dece sigurno će se usaglasiti sa ovom konstatacijom, ali, pitajte roditelje malih beba. Naročito one „novopečene“, bez mnogo roditeljskog iskustva. Sigurni smo da će odrično vrteti glavom, ubeđujući vas da je upravo njima najteže.

Šta je to kod malih beba što brine i plaši roditelje, čineći ih nesigurnim? Bebe su male i krhke. Ne umeju da kažu jasno i glasno šta ih boli, šta im smeta, niti šta žele. Bebe svaku komunikaciju ostvaruju kroz plač. Osim toga, bebe su osetljive u svakom smislu, pa roditelji dodatno upadnu u paniku kada se pojavi neki problem, naročito ako se on tiče bebinog zdravlja.

Odmah na početku želimo da vas ohrabrimo: biće sve u redu. Budite pažljivi, slušajte svoje instinkte (jer Vi najbolje poznajete svoju bebu), ne paničite, potražite stručne savete, konsultujte pedijatre ako je potrebno. Jer, ono što sada vi doživljavate, milioni roditelja su doživeli pre vas, bez posledica.

Kad bebina koža zadaje probleme

Koža Vaše bebe je mnogo tanja od kože odraslog čoveka. Isto se sastoji od tri sloja, ali su oni vrlo slabo razvijeni. Upravo zato je osetljiva na uticaj različitih mikroorganizama, kao što su bakterije ili gljivice. Bebina koža nema razvijen lipidni sloj, te je iz tog razloga sklona sušenju, perutanju, što često uplaši roditelje i izaziva probleme. Beba nema moć termoregulacije putem kože kao odrasli ljudi, tj. bebe se ne znoje i ne mogu na taj način da se rashlade.

Ipak, deo kože koji najčešće pravi problem bebi i roditeljima je pelenska regija. Taj deo kože je tokom čitavog dana i noći „zatvoren“ u peleni. Topla i vlažna sredina, kao i obično, pogoduju razvoju gljivica i bakterija, koji su najčešći uzročnici pelenskog osipa kod beba. Pelenski osip ili pelenski dermatitis je česta pojava, naročito tokom prve godine bebinog života. Nema roditelja koji se u praksi nije sreo sa ovom neprijatnom, ali ne i opasnom pojavom.

Kako izgleda pelenski osip?

Pelenski dermatitis ima nekoliko različitih formi pojavljivanja. Obično se najpre javlja crvenilo kože, što je znak izvesnog upalnog procesa. Nekada se završi na crvenilu, peckanju i svrabu, a nekada se nakon nekoliko dana može pojaviti i tačkasti osip, koji ako se ne tretira, može dalje da se komplikuje, tako što puca i inficira se. U nekim slučajevima pelenski dermatitis izazove pojavu hrapave kože, koja je tvrđa nego zdrava koža.

Uzročnici pelenskog osipa su najčešće bakterije i gljivice, koje su prisutne u urinu, stolici, ali i u okolnoj sredini. Jedini način da ga sprečite jeste redovna higijena. 

Redovna higijena je jedina preventiva

Jedina preventiva pelenskog osipa je zaista redovna higijena. Ona najpre podrazumeva dobar izbor pelena, jer od svojstava pelene zavisi i stanje bebine kože. Visoko kvalitetne pelene treba da budu izrađene od najfinije celuloze, da ne sadrže boje, mirise niti losione, jer ove hemijske supstance izazivaju alergijske reakcije i iritiraju kožu, pa mikroorganizmi brže prodiru u nju. 

Pelene treba redovno menjati, prilkom svakog presvlačenja bebu treba temeljno očistiti mlakom vodom i tupferima, pa zatim dobro osušiti kožu pelenske regije. Ako nemate pri ruci vodu, preporučujemo vlažne maramice na bazi vode, takođe bez boja i mirisa.

Dobro očišćenu i osušenu kožu potom treba namazati zaštitnom kremom, najbolje onom na prirodnoj bazi, bez parabena i drugih alergena, jer krema predstavlja fizičku barijeru između pelene i bebine kože.

A šta ako se pelenski osip ipak javi?

Kod blažih oblika pelenskog osipa, koji se obično javlja u formi crvenila, nije potreban nikakav poseban medicinski tretman. Dovoljno je pojačati higijenu, što češće menjati pelene, naročito kada beba ima stolicu, zatim prilikom svakog menjanja pelene oprati bebu mlakom vodom i blagom kupkom, pa dobro prosušiti kožu. Pustite bebu što duže možete da bude bez pelena, da koža „diše“, te da se i na taj način upalni proces smiri. Sledeći ova uputstva, pelenski osip bi trebalo da se sanira za nekoliko dana.

Ponekad se stanje kože može pogoršati, promene na koži mogu da se upale i inficiraju. Beba tada postaje razdražljiva, plačljiva, uzemirena, ne može da spava. Da situacija ne bi izmakla Vašoj kontroli, u takvim okolnostima treba da potražite savet pedijatra ili čak dermatologa (ako pedijatar proceni da je neophodno).

Pedijatra konsultujte u slučajevima da primetite da su se promene na bebinoj koži zagnojile, zatim ako bebi poraste telesna temperatura, ili ako primetite otečene limfne čvorove u preponskoj regiji (koji su znak ozbiljnije infekcije ili upalnog procesa). Još jedna situacija kada neizostavno treba da posetite lekara jeste kada osip počne da se širi po telu, van pelenske regije, pa zahvati noge ili ruke, takođe i stomačić.

Pedijatar će Vam prepisati adekvatnu terapiju (antibiotke ili antimikotike), ili Vas, u težim slučajevima, uputiti kod dermatologa. U svakom slučaju, treba istaći da se pelenski osip leči, nekada može da potraje, da bude dosadan ili da se ponavlja, ali, zapravo, nije naročito opasan za bebu.

Danas su roditelji i doktori sve više u mogućnosti da predvide koja deca imaju povišen rizik od razvoja alergija – kako na hranu, tako i drugih oblika alergija.

Uticaj genetike

Postoje porodice u kojima se alergije češće pojavljuju, takozvamne atopične porodice, pa deca rođena u ovakvim porodicama dokazano imaju povišen rizik od razvoja alergija.

Procenjuje se da čak će polovina dece iz atopičnih porodica razviti alergiju, naspram jednog na petoro dece u porodicama kod kojih nema alergija. Ovaj rizik je čak i viši ukoliko oba roditelja imaju alergije.

Kada je u pitanju veza između genetike i alergije, postoji nekoliko alergijskih stanja koji su često udruženi zajedno, a to su: astma, atopijski dermatitis (ekcem), alergijski rinitis i alergije na hranu.

Ipak, deca ne moraju razviti uvek ista alergijska stanja kao i drugi članovi porodice, već je reč o povišenoj podložnosti kod deteta za razvoj alergije uopšte. Read More

Od pamtiveka, jedan od najvećih estetskih problema većine bila je i ostala ćelavost koja nastaje gubitkom kose iz nekog od brojnih razloga. Nekada su za gubitak kose krivi nasledni, odnosno, genetski faktori, nekad neka oboljenja, zdravstvena stanja, hormonski poremećaji, ali je rezultat ono što najviše jedinku pogađa, a to je gubitak kose sa određenih regija ili većine glave. Do skoro, trajnog i dobrog rešenja nije bilo, a onda se pojavila transplantacija kose koja je obećavala mnogo, a zapravo, mnogo više od obećanog je uspela. Read More

Prelomi kostiju kod dece su česta pojava i dešavaju se na najrazličitije načine. Deca su majstori da tempiraju vreme i nameste prstiće baš na vrata automobila kad ih mi zatvaramo.

Svako dete je po prirodi znatiželjno – staviće prste u svaki uređaj koji imamo u kući samo da vidi šta ima unutra; mogu se iznenada setiti da sami poprave lanac na biciklu i priklješte prste, a najgori su padovi.

Deca do polaska u školu padnu bar pedesetak puta, u osnovnoj školi se taj broj povećava, što u školskom dvorištu, što na odmoru, pa tek na treningu!

Srećom, nije svaki pad obavezno i prelom.

Roditelji, obratite pažnju, ako nakon pada prst, ručni zglob, podlaktica ili lakat nisu normalnog oblika i izgledaju neubičajeno krivo ili ako postoji rana na koži koja nagoveštava prelom, dete treba odmah odvesti u bolnicu. Ako je prst, zglob ili podlaktica normalnog oblika i dete ih može pomerati bez prevelikog bola, stavite kocke leda na udareni deo ruke ili noge.

Ako ne stignete odmah, dete odvedite malo kasnije na pregled. Read More

Navikavanje na nošu je proces obuke malog deteta da koristi nošu ili šolju pri mokrenju i defekaciji. Nekada su naše bake i pre prve godine stavljale decu na nošu, ali danas je starosna granica značajno pomerena zbog komfora jednokratnih pelena, i stava da prerano navikavanje može biti štetno za psihološki razvoj deteta. Vreme koje je najpogodnije za navikavanje deteta na korišćenje noše, kako smatraju današnji stručnjaci je između jedne i tri godina. Većina dece će prvo naučiti kako da vrši veliku nuždu, tj. da kontroliše pražnjenje creva pre nego mokrenje iz bešike. Dečaci nešto kasnije usvajaju ovu veštinu od devojčica.

U procesu privikavanja na nošu jako je važna saradnja između deteta i roditelja ili negovatelja, a takođe mora postojati određena doslednost kod roditelja. Važno je ostati pozitivan, čak i kod neuspeha koji se ponavljaju i uvek koristiti nagradu umesto kazne svaki put kad dođe do uspeha. Ne treba kažnjavati dete jer će ga to obeshrabiti, i uliti mu strah i odbojnost prema noši, već se ceo proces mora detetu tako približiti da bude prijatan. Može biti od koristi gledanje crtanih filmova ili slika beba koje koriste nošu, kupovina lutke koja takođe ima svoju nošu ili posmatranje starijeg brata ili sestre kako bez problema obavljaju ovaj zadatak. Možemo takođe detetu pustiti pesmice koje voli, odnosno koje ga umiruju i ceo ovaj proces čine prijatnijim. Podstičite dete rečima da će i ono biti veliko kad nauči da piški i kaki u nošu. Takođe, roditelji mogu i sopstvenim primerom da motivišu dete, govoreći mu kako i oni to rade u “velikoj noši”. Nekada dete ima potrebu da se osami i na neki način sakrije dok vrši veliku nuždu, pa u ovim situacijama nije loše dete staviti u neki skriveni kutak u sobi.

Za odvikavanje je neophodna kako detetova fizička, tako i psihička spremnost. Ne postoji nešto kao što je savršeno vreme za navikavanje, treba osluškivati dete i proceniti kada je ono spremno. Postoji određeni broj znakova na osnovu kojih ćete znati kada je pravo vreme: Read More

Porođaj je prošao, konačno je došlo na svet dugo isčekivano biće. Osećate se iscrpljeno ali u isto vreme gorite od ushićenosti da prvi put uzmete u naručje vaše čedo. Ako je to moguće u bolnici u kojoj ste se porodili, uzmite vašu bebu odmah po rođenju. Neka oseti vašu toplinu, neka čuje glas koji prepoznaje, neka uvidi da nije sama, iako je izašla iz sigurnog okruženja koje joj je devet meseci pružala vaša materica.

Stavite je na svoje grudi. Vaša beba će odmah instinktivno da potraži bradavicu. Pustite je da vuče i stimuliše proizvodnju mleka, iako najverovatnije još uvek nema ni kapi.

U prvim danima se u maloj količini izlučuje posebno hranljivo mleko – kolostrum, bogato hranljivim materijama (minerali, vitamini, masti, proteini, aminokiseline…) i antitelima i deluje kao prirodna vakcina za vašu bebu. Read More