Gojaznost je ozbiljno zdravstveno stanje koje je osim odraslih pogađa i decu i adolescente. Nažalost, sve češće se kod gojazne dece dijagnostikuje niz zdravstvenih stanja koja su se ranije javljala gotovo isključivo kod odraslih osoba. 

Neke od komplikacija vezanih za gojaznost mogu se ispoljiti odmah, ali i kasnije, u starijoj životnoj dobi. Pre svega, tu se misli na koronarne bolesti srca i kardiovaskularnog sistema, dijabetes, masnu jetru, ali isto tako kod mnogih pacijenata javljaju se i društveni i emocionalni problemi. Zato je jako važno ozbiljno shvatiti posledice koje kod mališana može izazvati gojaznosti i uložiti trud da se ona prevenira.  

Faktori rizika od pojave gojaznosti su brojni baš kao i posledice ovog stanja. Šta je uzrok prekomernoj težini, kako prepoznati gojaznost kod dece i boriti se protiv nje – pročitajte u tekstu koji je pred vama.

Kako prepoznati gojaznost i kada posetiti pedijatra? 

Prvo što roditelji treba da imaju na umu je da nisu sva deca koja imaju više kilograma u odnosu na svoje vršnjake gojazna. Jednostavno mogu biti krupnija jer im je takva genetika ili su počeli ranije da se razvijaju od svojih vršnjaka. To znači da se može dogoditi da roditelji pogreše ako samo na osnovu izgleda zaključite da je vaše dete gojazno. 

Indeks telesne mase (BMI) jeste opšteprihvaćena mera koja nam sa sigurnošću može pokazati da li je dete gojazno. Pedijatar takođe može koristiti i druge metode koji daju odgovor na pitanje da li dete ima problema sa prekomernom težinom, poput grafikona rasta.

Zabrinuti ste da vaše dete ima previše kilograma? U tom slučaju najbolje je da što pre porazgovarate sa pedijatrom. On će uzeti u obzir rast deteta, porodičnu genetiku i indeks telesne mase i na osnovu tih parametara utvrditi da li je u pitanju gojaznost. Ukoliko se dete žali i na bolove u grudima, otežano disanje ili ako se lako zamara, pedijatar će predložiti i specijalistički pregled kardiologa. 

U slučaju da vam je potreban dečiji kardiolog u Nišu, možete zakazati pregled za svoje dete u pedijatrijskoj ordinaciji Aja Medika. Preglede možete zakazati i u drugim ordinacijama u svakom većem gradu u Srbiji. Važno je da reagujete brzo. Ne zanemarujte simptome bolesti čiji je uzočnik gojaznost, već odmah potražite mišljenje i pomoć lekara!  

Faktori rizika 

Životni stil, odnosno premalo aktivnosti i previše kalorija su svakako glavni faktori koji doprinose gojaznosti kod dece. Pored njih, tu su i genetski i hormonski faktori. Nije redak ni slučaj gde je udruženo više faktora, čime se značajno povećava rizik da dete postane gojazno.

Ishrana kao glavni faktor rizika

Redovno konzumiranje visokokaloričnih, nezdravih namirnica poput brze hrane sa kioska, peciva ili grickalica najkraći je put koji vodi u gojaznost deteta. Sva ova hrana sadrži previše kalorija, nezdravih masti i ugljenih hidrata. Dnevne potrebe deteta su često znatno manje od broja kalorija koje unese u samo jednom obroku. Slatkiši, dezerti i gazirana pića takođe mogu biti uzrok debljanja, a sve je više dokaza da su i prirodni sokovi sa šećerom uzrok gojaznosti. Pa ako vaše dete ima problem sa viškom kilograma, da bi smršalo ne činite grešku dozvoljavajući mu da se nezdravo hrani.

Nedostatak fizičke aktivnosti

Deca koja nisu dovoljno fizički aktivna češće dobijaju na težini jer jednostavno ne troše dovoljno energije i ne sagorevaju dovoljan broj kalorija koje unesu u organizam tokom dana. Previše vremena provode sedeći ili ležeći, igrajući video igrice, gledajući u mobilne telefone ili TV, što je razvojem modernih tehnologija postao ogroman problem i pravi okidač za nagli porast broja gojazne dece u svetu. 

Osim toga, ne treba zanemariti ni činjenicu da se na televiziji i na društvenim mrežama često vrte reklame koje propagiraju nezdravu hranu. 

Nasledni faktor

Ukoliko neki član detetove porodice već ima problem sa prekomernom težinom, onda je i kod deteta povećan rizik od gojaznosti. Još ako pored genetskog potencijala dete konzumira visokokaloričnu hranu, rizik raste. Nasledni faktor zajedno sa kaloričnom i nezdravom hranom i nedovoljnom aktivnošću gotovo bez izuzetka vodi u gojaznost.

Psihološki i socio-ekonomski faktor

Lični stres, stres izazvan porodičnim odnosima ili zdravstvenim stanjem nekog od članova porodice još jedan je od faktora koji povećavaju rizik od gojaznosti kod dece. Što su deca starija taj rizik može biti izraženiji. U stresnim situacijama neka deca se često prejedaju jer u tome vide najlakši način da se nose sa problemima i emocijama. Tada počinju da se debljaju.

Socio-ekonomski faktori takođe mogu uticati na gojaznost kod dece. U sredinama gde nema dovoljno svesti o zdravoj ishrani i gde se kupuje nezdrava, često jeftinija hrana, sigurno je da je i rizik od gojaznosti povećan.  

Komplikacije izazvane gojaznošću

Gojaznost kod dece može izazvati brojne zdravstvene komplikacije. One mogu biti fizičke prirode, poput bolova u zglobovima ili problema sa disanjem i srcem, ali isto tako mogu biti i emocionalnog karaktera. Neka deca postaju depresivna ili povučena u sebe usled omalovažavanja i zadirkivanja od strane vršnjaka. U svakom slučaju, bilo da je reč o fizičkom ili mentalnom zdravlju, sve ovo treba shvatiti veoma ozbiljno.

Bolovi u zglobovima

Bolovi u zglobovima direktna su posledica prekomerne težine, odnosno pritiska koje zglobovi trpe. Zglobovi dece su još uvek nedovoljno razvijeni i ne mogu da podnesu veću količinu opterećenja od normalne telesne težine. Osim zglobova, prevelika težina ugrožava i kukove, kičmeni stub, kolena i leđa. 

Dijabeter tipa 2

Gojaznost i sedalni način života povećavaju rizik od dijabetesa tipa 2. Ovaj tip dijabetesa se najčešće javlja kod starijih osoba, nešto ređe kod ljudi u srednjim godinama. Međutim, sve je više mladih, pa i dece koja oboljevanju od ove hronične bolesti. Osim genetskih predispozicija, jedan od glavnih uzročnika dijabetesa 2 kod dece je upravo gojaznost. 

Rano dijagnostikovanje i lečenje može u mnogome doprineti da se dete dobro nosi sa dijabetesom.

Visok holesterol, krvni pritisak i srčana oboljenja

Loša i nezdrava ishrana, posebno takozvanom brzom hranom, može dovesti do toga da kod gojaznog deteta skoči nivo lošeg holesterola u krvi, a neka deca čak imaju problema sa visokim krvnim pritiskom. Nije mali ni broj dece kod koje su ova dva stanja udružena. 

To dalje može doprineti stvaranju plaka (mešavina masti, kalcijuma, holesterola i ćelijskog otpada) na zidovima arterija, sužavanja i stvrdnjavanja krvnih sudova. U kasnijim godinama života to znači povećani rizik od srčanog ili moždanog udara, dva teška i životno ugrožavajuća zdravstvena stanja.

Problemi sa disanjem

Astma se javlja usled osetljivosti organizma na respiratorne alergene i to najčešće u najranijem uzrastu. Međutim, statistički gledano, astma je daleko zastupljenija kod dece koja imaju problem sa viškom kilograma. Kod gojazne dece je takođe povećana verovatnoća od opstruktivne apneje u snu, potencijalno veoma opasan poremećaj povremenog prekida disanja tokom sna. 

Nealkoholna masna jetra

Ovo je jedini od poremećaja koje smo naveli a da obično ne daje nikakve simptome. Jednostavno se usled nepravilne ishrane, stresa i drugih faktora rizika skupljaju masne naslage na jetri, što otežava rad ovog jako važnog organa. Ovo stanje, ako je dugotrajno, može dovesti do stvaranja cisti i oštećna jetre.

Društvene i emocionalne komplikacije

Najzad,  gojaznost može izazvati i društvene i emocionalne probleme kod dece. Deca koja su gojazna često su predmet podsmeha, zadirkivanja ili čak maltretiranja od strane svojih vršnjaka. Takvi odnosi dovode do gubitka samopoštovanja i povećanog rizika od depresije ili anksioznosti. 

Gojaznost kod dece je postao ozbiljan društveni problem podjednako izražen u svim, pre svega razvijenim zemljama sveta. Brojni su faktori rizika koji mogu izazvati gojaznost ali su isto tako brojne i posledice, odnosno komplikacije sa kojima se deca mogu suočiti. Zato je najvažnija prevencija. Tu veliku ulogu imaju roditelji, koji treba da budu dobar primer svojoj deci. Ali i da postave granice.

Ograničite deci grickalice i nezdravu masnu hranu a ponudite im zdrave obroke, bogate esencijalnim nutrijentima, vitaminima i mineralima nepohodnim za pravilan rast i razvoj. Ne dozvolite im da budu lenji, motivišite ih da budu fizički aktivni i da se bave nekim sportom, i naravno naučite ih da na vreme idu na spavanje kako bi imalo dovoljno vremena za kvalitetan san. To znači da u svom krevetu budue idu do 22 sata ili ranije, ako su u pitanju manja deca, i da spavaju barem 10 sati dnevno. 

Pankreas je žlezda koja je deo digestivnog i endokrinog sistema u telu čoveka. Od suštinskog je značaja za pretvaranje hrane koju jedemo u “gorivo” za naše ćelije. Drugim rečima, što bolje budemo čuvali pankreas, to će naše telo moći da iskoristi više hranljivih materija iz namirnica koje konzumiramo. Zato je od velike važnosti da baš kao što vodimo računa o zdravlju srca, pluća i drugih organa, vodimo računa i o ovoj žlezdi.

S obzirom da je jedna od osnovnih funkcija pankreasa stvaranje enzima koji razgrađuju hranu, održavanje normalne telesne težine i pravilna ishrana su neki od najvažnijih načina zaštite pankreasa i prevencije oboljenja koja napadaju ovu važnu žlezdu. Ako niste sigurni kako da se hranite zdravo, obratite se dobrom nutricionisti i potražite savete od stručnih lica. Pravo obilje korisnih informacija o zdravoj ishrani i značaju treninga za zdravlje možete pronaći i na sajtu https://milanstrongman.com/.

Read More

Ne možemo živeti bez insulina koji se proizvodi u našem telu i koji nam pomaže prilikom regulisanja šećera u krvi. Insulin je i lek koga ljudi s dijabetesom moraju uzimati redovno ako njihovo telo ne proizvodi samostalno insulin – ili ako ga proizvodi nedovoljno kada dolazi do insulinske rezistencije.

Korišćenje insulina u lečenju

Insulin je jedan od glavnih tretmana koji se propisuje osobama s dijabetesom u kontroli nivoi šećera u krvi sa ciljem umanjenja rizika od komplikacija. Uzimanje insulina samo po sebi nije dovoljno za kontrolu nivoi šećera u krvi. Morate biti aktivni ukoliko vam to opšte zdravstveno stanje dopušta i zdravo se hraniti.

Gojaznost je opasna i fizička aktivnost je pomoć je u održavanju nivoa šećera u krvi u željenom rasponu i smanjuje rizik od dugotrajnih komplikacija. Kontrolisanje krvnog pritiska i holesterola u krvi utiču itekako na na rizik od pojave komplikacija. Dakle, idite na lekarske preglede. Tako ćete sigurno izbeći velike zdravstvene probleme i rano otkriti ukoliko ima bilo kakvih oboljenja u vašem telu.

Svetska zdravstvena organizacija definiše dijabetes kao

„Stanje hronično povećane količine šećera u krvi, uzrokovano delovanjem naslednih činilaca i mnogih faktora sredine, koji najčešće deluju udruženo. Nastaje usled apsolutnog ili relativnog nedostatka insulina u organizmu, što dovodi do poremećaja u prometu ugljenih hidrata, masti i belančevina“.

Dijabetes može da bude problem naslednog faktora, ali razlog je i nepravilna ishrana, fizička neaktivnost i neke specifične pojave šećerne bolesti kod trudnica ili kada je obolela jetra. U svim ovim slučajevima bez obzira na uzrok i pojavu, postoji poremećaj u delovanju insulina u organizmu. Postoje dve vrste dijabetesa, zavisni (Tip 1) i Tip 2 (nezavisni). Prvi tip zahteva stalni unos insulina, Tip 2 se reguliše redovnim tabletama i odgovarajućom ishranom.

Za one koji žele da se informišu i upoznaju se sa svim aspektima lečenja i života sa šećernom bolesti, postoji priručnik, razumljiv i potpuno informativan za sve koje zanima dijabetes:  „Insulin Kada? Kako?“. Autori su dr Dafina Ristć i dr Goran Popović, a izdavač „Društvo za borbu protiv šećerne bolesti“ u Pančevu, 2005.

Iz ovog priručnika donosimo nekoliko važnih stvari na ovu temu. Read More

Nedovoljna posvećenost zdravlju zuba može imati opasne posledice po ceo ljudski organizam. Neka žarišta u usnoj duplji koja izazivaju bolesti zuba i desni, mogu da budu uzročnici tzv. konsekutivnih oboljenja. Upale u usnoj duplji pogoduju razvoju toksičnih mikroorganizama koji lako prodiru u krv. Dolazi do širenja infekcije, i ona putem krvi zahvata ostale organe, uzrokujući razna kožna, očna, kardiovaskularna, gastrointestinalna, reumatska, čak i neka nervna oboljenja.

Šta su oralna žarišta?

Dentalni plak je pravi rudnik patogenih bakterija, uglavnom onih iz grupe strepto i stafilokoka. Ako je zub oštećen karijesom, ove bakterije lako prodiru do vrha korena zuba, i tamo izazivaju infekciju. Bakterije se tu razvijaju i razmonožavaju i dovode do ograničenih oštećenja vilične kosti. Ovi ograničeni patološki procesi u viličnoj kosti nazivaju se oralna žarišta ili fokus.

Najčešće je reč o blagim hroničnim infekcijama koje imaju specifičnu simptomatologiju, bez teških subjektivnih tegoba.

Žarišta u usnoj duplji takođe mogu da nastanu usled infekcije korenskog kanala zuba, prisustva stranog tela u tkivu, zaostalih korenova i parčića zuba, kao i zbog paradontopatije.

Šta su konsekulativna oboljenja

Iz žarišta u usnoj diplji bakterije dospevaju u krvotok i limfne sudove i odatle se transportuju do raznih udaljenih organa, gde izazivaju infekciju, tj. konsekulativno obolljenje. Konsekulativna oboljenja su ona čiji je uzrok neki agens iz fokusa (oralnog žarišta). U štetne agense ubrajaju se mikroorganizmi i toksini koje oni ispuštaju, kao i materije koje se oslobađaju prilikom raspadanja bakterija. Te materije deluju kao alergeni, izazivajući alergijeske reakcije u raznim regijama organizma. Read More

Dijagnostička metoda je svaka medicinska procedura koja se izvodi sa ciljem prevencije ili otkrivanja bolesti, postavljanja precizne dijagnoze bolesti i njenog praćenja.

Sa jedne strane, za postavljanje dijagnoze bolesti, ponekad je dovoljan samo osnovni fizikalni pregled koji lekar izvodi u svojoj ordinaciji uz eventualnu upotrebu osnovnih medicinskih aparata, poput stetoskopa. Sa druge strane, određene dijagnostičke metode zahtevaju ne samo složeniju opremu već i izvođenje u strogo kontrolisanim uslovima.

Dijagnostičke metode se mogu grubo podeliti u dve grupe:

– neinvazivne
– invazivne.

Neinvazivne dijagnostičke metode

U neinvazivne dijagnostičke metode ubrajaju se sve one metode pri čijem izvođenju ne dolazi do prekida kontinuiteta kože, nema kontakta sa vidljivim sluzokožama, niti sa unutrašnjošću šupljih organa koji na površini tela inače imaju svoje prirodne otvore.

Na primer fizikalni pregled, koji podrazumeva inspekciju, palpaciju, perkusiju i auskultaciju (obično srca i pluća uz pomoć stetoskopa), zatim merenje pulsa i krvnog pritiska, merenje telesne temperature, pregled usne duplje, ali i rendgengrafija, EKG, EEG, EMG itd. su samo neke od brojnih neinvazivnih dijagnostičkih metoda. Međutim, pregled bubne opne pomoću otoskopa, pregled unutrašnjosti nosa ili pak rektalni pregled ne spadaju u grupu neinvazivnih dijagnostičkih metoda.

Neke od najaktuelnijih dijagnostičkih metoda iz ove grupe su radiografija, ultrasonografija, kompjuterizovana tomografija i nuklearna magnetna rezonanca.

Radiografija (rentgen)

 

Radiografija (rentgen) je neinvazivna dijagnostička metoda koja se zasniva na korišćenju jonizujućih X zraka za snimanje različitih delova tela i organa. Osnovna je dijagnostička metoda kod ispitivanja koštano zglobnog sistema. Upotrebom ove metode se vrlo brzo dobijaju podaci o povredama, degenerativnim i zapaljenskim bolestima kostiju, deformitetima, tumorima i cistama koštano – zglobnog sistema.

Nezaobilazna je i u dijagnostici brojnih plućnih bolesti, poput, na primer, pneumonije, hronične opstruktivne bolesti pluća, pneumotoraksa, izliva u grudnoj šupljini, tumora pluća i grudnog koša, tuberkuloze, profesionalnih bolesti itd. Radiografija je od velikog značaja i kod bolova u stomaku, jer može da potvrdi sumnju na neko od sledećih stanja: pucanje creva, zastoj u pasaži crevnog sadržaja, kamen u mokraćnim putevima itd.  Read More

Katarakta ili siva mrena je stanje koje karakteriše različiti stepen zamućenja sočiva do potpunog gubitka prozirnosti. Očno sočivo po rođenju je maksimalno prozirno a vid jasan. Ona je najčešći razlog za gubitak vida ljudi preko 50 godina starosti. Slabljenje vida je postepeno i traje godinama. Najčešće sa godinama dolazi do senilne odnosno staračke katarakte.

Osnovna uloga sočiva u oku je da prelama svetlosne zrake i učestvuje u akomodaciji odnosno prilagođavanju oka da vidi bliski predmet jasno. Starenjem dolazi do slabljenja akomodacionih osobina sočiva i nastaje staračka dalekovidost odnosno presbiopia; dobar vid na daljinu ali za vid na blizinu su potrebne naočare. Sa godinama, usled metaboličkih promena i smanjenog udela vode u sočivu, ono postaje manje prozirno, sivkasto, što i samo ime ovog oboljenja oka kaže. Predeo zenice kod katarakte dobija beličastu nijansu, a sočivo postaje neprozirno, javljaju se zamagljenja, mrlje i sl. Usled ovog zamućenja vid postepeno slabi do potpunog slepila. Međutim, danas se ne čeka da bolest toliko uznapreduje, već se obolelo oko operiše na vreme.

Faktori rizika za nastanak katarakte su: nasleđe, pušenje, konzumiranje većih količina alkohola, loša ishrana, metaboličke bolesti od kojih je najznačajnija šećerna bolest, zračenje, nelečen povišen krvni pritisak, trauma oka, određeni lekovi (npr.dugotrajna upotreba kortikosteroida), druga oboljenja oka kao što je glaukom, zatim starenje i td. Može se pojaviti u svakom životnom dobu, čak i kod beba usled nekih infekcija u trudnoći i takvu kataraktu nazivamo urođenom. Međutim kod najvećeg procenta ljudi reč je upravo o senilnoj katarakti. Read More

Iako je za magnetno polje neraskidivo povezan Nikola Tesla, po kome jačina magnetne indukcije nosi ime, ova volšebna svojstva magnetizma, ali i eletromagnetizma datiraju daleko iz drevne prošlosti. Dok se ne razvije i ne zaživi što šire kvantna medicina, i ne osazna u što većoj meri informacioni sistem čoveka kroz jedan holistički pristup, ove pojave će se tretirati kao mistične i biće plod špekulacija raznih isceljutelja, kvazi lekara i tako redom. O uticaju samog zemljinog magnetnog polja, ali i promena istog na živi svet još uvek nema opšte prihvaćenih stavova.

Poznato je da se čovek odvajkada divio nesvakidašnjem svojstvu prirodnog magneta, minerala magnetita da privlači predmete od ferita, odnosno gvozđa. Drevni Kinezi u Aziji nazivali su ga „kamenom ljubavi„, jer je privlačio gvozdene predmete kao što nežna majka privlači svoju decu, dok su mu stari Grci dali ime „Ahilov kamen„, jer je podizao velike predmete od gvozđa kao sto je Ahil s lakoćom podizao teško kamenje.

Magnetu su pripisivana i lekovita svojstva zbog čega je on nazivan „univerzalnim isceliteljem“ pa čak i „garantom besmrtnosti„.

Verovatno poveden tim drevnim razmišljanjima nemački lekar i teolog, dakle pseudo naučnik Franc Mešmer postavio je, krajem XVlll veka, hipotezu o životinjskom magnetizmu po kojoj sva živa bića sadrže neku vrstu magnetnog fluida, na čije stanje može da se spolja utiče. Promenom stanja ovog fluida, koje bi se postiglo odgovarajućom upotrebom stalnog magneta, mogu se, po Mesmerovom mišljenju, lečiti razne bolesti. Read More

Neuroendokrinolog Sju Karter sa Univerziteta u Ilinoisu, uradila je ispitivanje mozga prerijskih voluharica da razume zašto mali glodari urođenici na srednjem zapadu ravnice Sjedinjenih Američkih Država su jedni od najvećih prirodnih svetskih romantičara i ljubavnika. Posle parenja, većina voluharica ostaje monogamno za ceo život, podižući mladunce zajedno u glodarskoj verziji kućnog blaženstva. To je, u najmanju ruku, neobična praksa u prirodi: manje od 5% svih sisara pokazuje monogamiju, odnosno vezanost samo za jednog partnera sa kojim se i pare i obostrano roditeljsko ponašanje.

Na žalost, naučnici kažu da čovek ne spada u ovih 5% prirodno monogamnih sisara. Možda bi nekoliko injekcija vazopresina moglo da nam pomogne. Njega često nazivaju “monogamnom  supstancom”. Istraživanjem u “monogamnom” životinjskom svetu (glodar voluharica) došlo se do zaključka da doživotno parenje može biti povezano sa  dejstvom vazopresina. Pre parenja, mužijak je podjednako prijateljski raspoložen i prema  muškim i prema ženskim jedinkama. Unutar 24h  nakon parenja, mužijak  je upecan za čitav život. Kada se vazopresin izluči, mužijak postaje indiferentan prema svim ženkama osim prema jednoj. Takođe, postaje jako agresivan prema drugim mužijacima sa ispoljavanjem ponašanja karakterističnog za sindrom ljubomornog muža. Read More

Variranje nivoa dopamina i prolaktina percipiramo kao orgazam. Oba dovode do različitog ponašanja i emocionalnih simptoma, koji, mogu da nastanu tokom naredne dve nedelje. Tokom ovog vremena, ponašanje može da se promeni na gore.

Orgazam je fluktuirajući dopaminski obrazac, posebno pad, zapravo podstiče zavisnosti razne vrste. Ljudi pokušavaju da koriste veštačka sredstva za manipulaciju, „lečenje“ svojih dopamin nivoa. Nizak dopamin (ili smanjena osetljivost na njega) je u osnovi svih žudnji, bez obzira da li je neko zavisnik ili ne. Želimo naš dopamin nazad na normalu, kako bi se osećali „dobro“.

Read More

Međutim, po mišljenju mnogih autora, centralni neurohemijski molekul koji stoji iza zaljubljivanja i ”odljubljivanja” jeste molekul dopamina, neophodni proces svima nama poznat za stvaranje jake i uspešne ljubavi.

Hormon dopamina jeste hormon srži nadbubrežnih žlezdi koji se sintetiše iz amino kiseline tirozina, koja potiče iz dijete (ishrane) ili se formira hidroksilacijom fenilalanina, esencijalne amino kiseline. Ključni enzim u biosintezi ovog hormona, odnosno u sintezi kateholamina jeste tirozin hidroksilaza, enzim koji prevodi tirozin u 3.4-dihidroksi fenilalanin (dopa). U prisustvu nespecifične dopa-dekarboksilaze nastaje dopamin. Opisane reakcije se odigravaju u citoplazmi hromafinih ćelija, da bi zatim stvoreni dopamin ušao u sekretorne vezikule, prisutne u ovim ćelijama.

U hromafinim, kateholamin sekretornim ćelijama srži nadbubrega i ćelijama simpatikusnih neurona, kateholamini se čuvaju unutar sekretornih vezikula, vezanih za membranu ćelije. Po potrebi, u slučaju stresa (strah, bol, hladnoća, hirurški zahvat), iz ovih vezikula hormoni se oslobađaju procesom egzocitoze, da bi se kasnije, po završetku njihovih fizioloških funkcija izvesna količina hormona, prvenstveno noradrenalina, vratila iz cirkulacije u ove vezikule i čuvala tu do ponovnog korišćenja.

Read More

Zašto ženu privuče baš određeni muškarac, a ne neki drugi? Zašto zgodan muškarac luduje za ne toliko zgodnom ženom? Odgovori na ova pitanja mogu se svesti u samo jednu reč – feromoni ili kako ih popularno zovu „miris ljubavi„.

Reč „feromon“ je grčkog porekla i nastala je od reči „pherein“ i „hormone“, što znači „nosilac uzbuđenja“. Feromoni su hemikalije koje deluju van tela sekretom pojedinca tako što utiču na ponašanje pojedinca. Postoje „alarmni“ feromoni, za označavanje tragova, teritorije, seksualni feromoni, i mnogi drugi koji utiču na ponašanje ili fiziologiju. Oni su ponekad klasifikovani kao egzo-hormoni. Te hemijske poruke se iznose van tela, a rezultat je promena ponašanja.

Da li ste ikada osetili neodoljivu seksualnu privlačnost prema osobi koja vam zapravo ni po čemu ne odgovara? Ako je odgovor potvrdan, znajte da ste u tom trenutku bili pod snažnim uticajem feromona. Nos je zapravo jedan od ključnih organa u seksualnoj privlačnosti jer zahvaljujući njemu do mozga dopiru mirisi koji vas uzbuđuju. Reč je o suptilnim fizičkim reakcijama koje svesnom umu lako izmiču. Feromoni su odgovorni za snažnu hemijsku privlačnost koja vlada između dvoje ljudi, potreban uslov stanja ljubavi!

Read More

Svima nama su poznati simptomi ljubavi, tako da ćemo započeti citatatom iz knjige“… u trenutku kada su im se pogledi sreli vreme je stalo, ostala je bez daha, osetila je klecanje u kolenima, laganu vrtoglavicu, dok je srce lupalo pomahnitalo. Od tada više nije mogla da spava, niti je bila gladna, nije mogla da se skoncentriše na učenje pa je čak bila i rasejana, depresivna, ponekad čak iracionalnog ponašanja i skoro neosetljiva za bol. Ali kada bi bila sa njim postajala je samopouzdanija, snažnija, koncentrisanija i činilo joj se da može da pomeri brda i planine…”.

Kada bi vam se neko požalio i ispričao vam sve ove simptome, da li bi pomislili da je on bolestan? Džordž Majkl sigurno bi, a kako ljubav nije više nepoznanica ni u svetu nauke možda bi i doktori potvrdili dijagnozu LJUBAVI!

Kada govorimo o pravoj romantičnoj ljubavi, pomislićemo pre svega na stanje srca, ali da li ipak tajnu prave ljubavi možemo naći u hemijskim procesima u mozgu? Da li se sve dešava prosto na hemijskom nivou. Ipak, pravim romantičarima čak ni ova činjenica neće moći da to iskričavo, ustreptalo, uzbudljivo… ma divno stanje, kakvo zaljubljenost bez sumnje jeste, učini manje prekrasnim. Jer ono je baš to – prekrasno! Read More

Humani papiloma virus (HPV) je uzročnik različitih zdravstvenih problema i tegoba, među kojima su i genitalne bradavice i karcinomi. Ako ste čitali ili slušali o HPV-u, velike su šanse da ste zapamtili informaciju kako je vodeći uzrok raka grlića materice.

Međutim, kao seksualno aktivne odrasle osobe trebalo bi da znate mnogo više o ovim virusima i da se edukujete o uobičajenim polno prenosivim bolestima kako biste mogli da prepoznate simptome, blagovremeno se obratite lekaru za terapiju i naravno, preduzmete sve potrebne mere prevencije. 

Read More

Modna industrija je jedna od najbrže rastućih industrija u svetu. Na tržištu danas možete naći odeću izuzetnog kvaliteta, ali mnogo češće onu nekvalitetnu, kako u pogledu načina izrade, tako i u pogledu materijala od kog je izrađena. Ipak, bez obzira na proizvođača i kvalitet obrade i jedna i druga mogu izazvati neželjene promene na koži, pre svega dermatitis. 

Read More

 

Da li ste znali da su za zdravlje podjednako važne i lična higijena i higijena doma? Čisto i udobno životno okruženje je od vitalnog značaja za blagostanje čitave porodice. 

Ako redovno čistimo stan, dezinfikujemo podove, ribamo kupatilo i kuhinju, smanjujemo rizik od infekcije. Ujedno sprečavamo pojavu štetočina, širenje klica i bolesti i možemo da uživamo u udobnom i komfornom prostoru.

Šta podrazumeva opšta kućna higijena i koje su to glavne higijenske navike koje treba da usvojimo da bi naš dom bio čist?

Read More

Autor: 

dr Miloš Radović, ginekolog

Ordinacija Raović, Beograd

Dnevna bolnica, GAK Višegradska

Definicija:

Spontani pobačaj predstavlja svaku vrstu neželjenog gubitka trudnoće, odnosno nemogućnost istiskivanja ploda, koji je prethodno osposobljen za život, iz materice. Spontanim pobačajem smatra se svaki neželjeni gubitak ploda pre 24. nedelje trudnoće. Ovaj fenomen ne treba tako olako shvatiti iz razloga zato što je veome čest, sa verovatnoćom nastupanja od čak 20%! Iz toga sledi da se 20% svih klinički potvrđenih trudnoća, kod zdravih i fertilnih žena, završava kao spontani pobačaj.

Read More

Da li se slažete sa onom čuvenom narodnom izrekom: malo dete – mala briga, veliko dete – velika briga? Roditelji veće dece sigurno će se usaglasiti sa ovom konstatacijom, ali, pitajte roditelje malih beba. Naročito one „novopečene“, bez mnogo roditeljskog iskustva. Sigurni smo da će odrično vrteti glavom, ubeđujući vas da je upravo njima najteže.

Šta je to kod malih beba što brine i plaši roditelje, čineći ih nesigurnim? Bebe su male i krhke. Ne umeju da kažu jasno i glasno šta ih boli, šta im smeta, niti šta žele. Bebe svaku komunikaciju ostvaruju kroz plač. Osim toga, bebe su osetljive u svakom smislu, pa roditelji dodatno upadnu u paniku kada se pojavi neki problem, naročito ako se on tiče bebinog zdravlja.

Odmah na početku želimo da vas ohrabrimo: biće sve u redu. Budite pažljivi, slušajte svoje instinkte (jer Vi najbolje poznajete svoju bebu), ne paničite, potražite stručne savete, konsultujte pedijatre ako je potrebno. Jer, ono što sada vi doživljavate, milioni roditelja su doživeli pre vas, bez posledica.

Kad bebina koža zadaje probleme

Koža Vaše bebe je mnogo tanja od kože odraslog čoveka. Isto se sastoji od tri sloja, ali su oni vrlo slabo razvijeni. Upravo zato je osetljiva na uticaj različitih mikroorganizama, kao što su bakterije ili gljivice. Bebina koža nema razvijen lipidni sloj, te je iz tog razloga sklona sušenju, perutanju, što često uplaši roditelje i izaziva probleme. Beba nema moć termoregulacije putem kože kao odrasli ljudi, tj. bebe se ne znoje i ne mogu na taj način da se rashlade.

Ipak, deo kože koji najčešće pravi problem bebi i roditeljima je pelenska regija. Taj deo kože je tokom čitavog dana i noći „zatvoren“ u peleni. Topla i vlažna sredina, kao i obično, pogoduju razvoju gljivica i bakterija, koji su najčešći uzročnici pelenskog osipa kod beba. Pelenski osip ili pelenski dermatitis je česta pojava, naročito tokom prve godine bebinog života. Nema roditelja koji se u praksi nije sreo sa ovom neprijatnom, ali ne i opasnom pojavom.

Kako izgleda pelenski osip?

Pelenski dermatitis ima nekoliko različitih formi pojavljivanja. Obično se najpre javlja crvenilo kože, što je znak izvesnog upalnog procesa. Nekada se završi na crvenilu, peckanju i svrabu, a nekada se nakon nekoliko dana može pojaviti i tačkasti osip, koji ako se ne tretira, može dalje da se komplikuje, tako što puca i inficira se. U nekim slučajevima pelenski dermatitis izazove pojavu hrapave kože, koja je tvrđa nego zdrava koža.

Uzročnici pelenskog osipa su najčešće bakterije i gljivice, koje su prisutne u urinu, stolici, ali i u okolnoj sredini. Jedini način da ga sprečite jeste redovna higijena. 

Redovna higijena je jedina preventiva

Jedina preventiva pelenskog osipa je zaista redovna higijena. Ona najpre podrazumeva dobar izbor pelena, jer od svojstava pelene zavisi i stanje bebine kože. Visoko kvalitetne pelene treba da budu izrađene od najfinije celuloze, da ne sadrže boje, mirise niti losione, jer ove hemijske supstance izazivaju alergijske reakcije i iritiraju kožu, pa mikroorganizmi brže prodiru u nju. 

Pelene treba redovno menjati, prilkom svakog presvlačenja bebu treba temeljno očistiti mlakom vodom i tupferima, pa zatim dobro osušiti kožu pelenske regije. Ako nemate pri ruci vodu, preporučujemo vlažne maramice na bazi vode, takođe bez boja i mirisa.

Dobro očišćenu i osušenu kožu potom treba namazati zaštitnom kremom, najbolje onom na prirodnoj bazi, bez parabena i drugih alergena, jer krema predstavlja fizičku barijeru između pelene i bebine kože.

A šta ako se pelenski osip ipak javi?

Kod blažih oblika pelenskog osipa, koji se obično javlja u formi crvenila, nije potreban nikakav poseban medicinski tretman. Dovoljno je pojačati higijenu, što češće menjati pelene, naročito kada beba ima stolicu, zatim prilikom svakog menjanja pelene oprati bebu mlakom vodom i blagom kupkom, pa dobro prosušiti kožu. Pustite bebu što duže možete da bude bez pelena, da koža „diše“, te da se i na taj način upalni proces smiri. Sledeći ova uputstva, pelenski osip bi trebalo da se sanira za nekoliko dana.

Ponekad se stanje kože može pogoršati, promene na koži mogu da se upale i inficiraju. Beba tada postaje razdražljiva, plačljiva, uzemirena, ne može da spava. Da situacija ne bi izmakla Vašoj kontroli, u takvim okolnostima treba da potražite savet pedijatra ili čak dermatologa (ako pedijatar proceni da je neophodno).

Pedijatra konsultujte u slučajevima da primetite da su se promene na bebinoj koži zagnojile, zatim ako bebi poraste telesna temperatura, ili ako primetite otečene limfne čvorove u preponskoj regiji (koji su znak ozbiljnije infekcije ili upalnog procesa). Još jedna situacija kada neizostavno treba da posetite lekara jeste kada osip počne da se širi po telu, van pelenske regije, pa zahvati noge ili ruke, takođe i stomačić.

Pedijatar će Vam prepisati adekvatnu terapiju (antibiotke ili antimikotike), ili Vas, u težim slučajevima, uputiti kod dermatologa. U svakom slučaju, treba istaći da se pelenski osip leči, nekada može da potraje, da bude dosadan ili da se ponavlja, ali, zapravo, nije naročito opasan za bebu.

Kada bi ljudi bili svesni posledica koje izaziva nedovoljno konzumiranje vode, odmah bi pohitali da to isprave. Naš se organizam većinski sastoji od vode i zato je potrebno da je non-stop pijemo i održavamo na odgovarajućem nivou.

Read More

Koža je naš prvi odbrambeni zid od raznih spoljnih agresija s kojima se moramo svakodnevno suočavati. Zdrava koža nas štiti od mehaničkih oštećenja, onemogućava da u telo prodru štetni agensi, a ujedno sprečava da telo gubi dragocenu vodu i korisne materije.

Read More

Zlatna maka je peruanska biljka koja raste u Andima. Pripada porodici kupusnjača što znači da je “rođak” karfiolu, rotkvici, renu, kelju i mnogom drugom povrću.

Maka se često koristi u peruanskoj kuhinji zbog svog zemljastog i orašastog ukusa. Koren make je takođe koristan jer kad se samelje dobija se prah koji se može koristiti kao začin ili dodatak raznim napicima.

Read More

U kućnim uslovima, najčešće dolazi do povreda po tipu rana, posekotina, ogrebotina i opekotina. U najvećem broju slučajeva, reč je o povredama koje ne zahtevaju medicinsku pomoć. To se naročito odnosi na ogrebotine, ali i većinu posekotina i opekotina. Međutim, sa druge strane, i manje povrede zahtevaju određene procedure kako ne bi došlo do nadovezivanja infekcije.

Read More

Od davnina do danas, širom sveta ljudi su primenjivali veoma različite metode – a sve sa istim ciljem – da dođu do savršene kože. Ideali lepote oduvek su podrazumevali i podrazumevaju simetriju lica i čistu kožu bez nepravilnosti i nedostataka. Međutim, gotovo svako tokom života gubi ovu bitku – jer se koža svakim danom menja od trenutka našeg rođenja, javljaju se bore, bubuljice, mladeži.

Zbog toga su ljudi stalno nalazili nove načine da te promene i nedostatke prikriju – koristeći šminku, kozmetičke preparate ali i najrazličitije procedure. Meta ovih izmena na sebi često su bile hiperpigmentacije i mladeži, a metodi su varirali – od manje do više efikasnih, ali i od manje do više zdravih i bezbednih po pojedince nad kojima se primenjuju.

Read More

Danas su roditelji i doktori sve više u mogućnosti da predvide koja deca imaju povišen rizik od razvoja alergija – kako na hranu, tako i drugih oblika alergija.

Uticaj genetike

Postoje porodice u kojima se alergije češće pojavljuju, takozvamne atopične porodice, pa deca rođena u ovakvim porodicama dokazano imaju povišen rizik od razvoja alergija.

Procenjuje se da čak će polovina dece iz atopičnih porodica razviti alergiju, naspram jednog na petoro dece u porodicama kod kojih nema alergija. Ovaj rizik je čak i viši ukoliko oba roditelja imaju alergije.

Kada je u pitanju veza između genetike i alergije, postoji nekoliko alergijskih stanja koji su često udruženi zajedno, a to su: astma, atopijski dermatitis (ekcem), alergijski rinitis i alergije na hranu.

Ipak, deca ne moraju razviti uvek ista alergijska stanja kao i drugi članovi porodice, već je reč o povišenoj podložnosti kod deteta za razvoj alergije uopšte. Read More

Uloga digestivnog trakta je veoma važna u varenju hrane i pružanju optimalne energije telu, a sve zahvaljujući pravilno razgrađenim elementima unete hrane. Digestivni trakt služi za apsorbovanje vitamina i minerala i obavlja sve druge radnje koje su neophodne za normalno odvijanje metaboličkih procesa.

Želudac i creva spadaju u najmoćnije imunološke organe, s obzirom na to da sadrže najviše imunih ćelija. Međutim, važnu ulogu imaju i brojne dobre bakterije koje se nalaze u crevima, a koje ljudski organizam štite od onih loših, ali i virusa, gljivica, parazita i drugih toksina koji svakodnevno dospevaju putem hrane i pića u digestivni trakt.

Kao jedan od najvažnijih saveznika imunog sistema i dobrih bakterija u organizmu ističu se probiotici, koji takođe predstavljaju određenu vrstu bakterija. Read More