Posle definicije ljubavi, na redu je i njena anatomija.
Dva britanska neurobiologa, Semir Zeki i Andreas Bartels sa londonskog Univerziteta su pokušali da doznaju šta se dešava u našem mozgu kada volimo. S obzirom na svoju jedinstvenost, postoje posebni sistemi odnosno putevi angažovani kod romantične ljubavi.
Ispitivanje su izveli na 17 studenata, 11 ženskog i 6 muškog pola, koji su tvrdili da su „istinski, duboko i ludo zaljubljeni“. Pokušali su da identifikuju kortikalnu aktivnost u vezi sa stanjem romantične ljubavi, upoređujući jednu pozitivnu emociju (romantičnu ljubav) sa drugom (prijateljstvo). Ispitanici su gledali u slike voljenih osoba, nakon čega su se u njima pojavila osećanja koja su prepoznali kao ljubav. U tom trenutku, jednom od najnovijih imidžing tehnika su snimani protoci krvi kroz njihov mozak. Cilj je bio da se otkrije koji su delovi mozga najaktivnijni, tj. kod kojih je protok krvi najintenzivniji. Zatim su gledali slike prijatelja slične starosti i poredili delove mozga koji su u ovom slučaju aktivni. Ova dva naučnika su upravo želela da mapiraju neuronsku vezu ovog emotivnog stanja kada je izazvano od strane vizuelne draži koja je emocionalno neutralna za spoljašnjeg posmatrača.
Utvrđeno je da su se kod različitih osoba aktivirale različite oblasti mozga (i po lokaciji i po broju). Međutim, četri oblasti su kod svih bile zastupljene i dominantne. Jedna od oblasti se nalazila u središnjem delu insule i izgleda da je odgovorna za «stomačne probleme» koje imamo kada smo zaljubljeni.
Protok krvi u različitim delovima mozga
Druga oblast je u prednjem delu cinguluma. Poznato je da se za ovaj deo mozga vezuju aktivne hemijske supstance koje imaju sposobnost da izazovu euforiju. Poslednje dve oblasti se nalaze u dubljim strukturama mozga poznatim kao strijatum, koji je odgovoran za prijatna osećanja koja nastaju kada nešto doživimo kao nagradu. Važno je istaći da delovi mozga koji su aktivni kod osoba obolelih od depresije, u ovom slučaju nisu pakazivali bilo kakvu aktivnost.
Studentima su nakon toga prikazane slike dobrih prijatelja koje su takođe aktivirale određene delove mozga, ali ne iste kao u predhodnom slučaju. Sledeće istraživanje koje planiraju će biti ono koje se odnosi na majčinsku ljubav i otkrivanje regija odgovornih za takve emocije.
S obzirom na složenost osećanja romantične ljubavi, nije neobično da otkrijete da je aktivnost u okviru regije mozga utvrđena da bude aktivna i u drugim emotivnim stanjima, čak i ako je obrazac delovanja izazvanog ovde jedinstven, kako u identitetu tako i u kombinaciji mesta koja su uključena. Pokazano je da je u osnovi jednog od najbogatijih iskustava čovečanstva funkcionalno specijalizovani sistem u mozgu.
Možda je iznenađujuće da tako složen i nadmoćni osećaj korelira sa aktivnostima u tako ograničenim regionima mozga, i fascinantno da lice koje pokreće hiljadu brodova treba da uradi to kroz tako ograničena prostranstva kore. S obzirom na složenost sentimenta romantične ljubavi, i njene sposobnosti da razveseli, budi i ometa, utičući na zdravo naše ponašanje, bilo bi iznenađujuće da ove oblasti deluju izolovano.
Da se zaista radi o kontrolisanoj hemijskoj reakciji u ljubavi govori u prilog Capgrasov sindrom-oštećenje desne hemisfere mozga zbog čega se gubi veza sa limbičkim sistemom. Naime, mozak poput kompjutera kreira fajl kada upoznamo neku osobu, pa kada je sledeći put sretnemo naš emocionalni odgovor izaziva otvaranje starog fajla a ne kreiranje novog. Kod obolelih, međutim, ovaj mehanizam ne funkcioniše jer je veza između fizičke slike osobe u mozgu i udruženih emocija koje ta osoba izaziva prekinuta. U ovom bizarnom poremećaju pacijenti veruju da njihov/a suprug/a postaju teret za njih jer više ne osećaju ljubav prema njima.
